Ko­tor­ska grad­ska mu­zi­ka pro­sla­vi­la je 175. ro­đen­dan mu­zič­kom pro­me­na­dom kroz Sta­ri grad, spek­ta­klom ko­ji je pri­vu­kao pa­žnju broj­nih tu­ri­sta, na ko­me su, po­red „sla­vlje­ni­ka”, uče­stvo­va­li zdru­že­ni or­ke­stri Grad­ske mu­zi­ke Bu­dva, Grad­ske mu­zi­ke Her­ceg No­vi, Mje­sne mu­zi­ke Đe­no­vi­ći, li­me­ni or­ke­star Gla­zbe­no – pro­svjet­nog dru­štva Ti­vat, kao i pre­li­je­pe ma­žo­ret­ke iz Her­ceg No­vog. Or­ke­stri su se pred­sta­vi­li po­seb­nim pro­gra­mi­ma na tr­gu is­pred ko­tor­ske Mu­zič­ke ško­le, a na­ro­či­ta atrak­ci­ja bio je zdru­že­ni or­ke­star ko­ji je na­stu­pio sa oko 130 čla­no­va.
– Naj­sta­ri­ja smo grad­ska mu­zi­ka na Bal­ka­nu, za­to smo i na­pra­vi­li ovu ma­lu fe­štu, da se ma­lo dru­ži­mo. Sva­ka mu­zi­ka je iz­ve­la 15-mi­nut­ni pro­gram, a svi za­jed­no iz­ve­li smo dva mar­ša („Split­ske ka­le” i „Long strit dik­si”). Grad­ska mu­zi­ka Ko­tor, SPD Je­din­stvo i Bo­kelj­ska mor­na­ri­ca tri su or­ga­ni­za­ci­je ko­je u Ko­to­ru uži­va­ju sta­tus tra­di­ci­o­nal­nih or­ga­ni­za­ci­ja od po­seb­nog zna­ča­ja. Ri­jet­ko ko zna da je 20. ma­ja 1842. go­di­ne gru­pa ama­te­ra pre­da­la za­htjev ta­da­šnjem gra­do­na­čel­ni­ku da se ofor­mi Grad­ska gla­zba Ko­to­ra. I da­nas ima do­sta ama­te­ra ko­ji su tu iz lju­ba­vi pre­ma mu­zi­ci. Ove go­di­ne ima­mo osmo­ro no­vih ma­lih čla­no­va, dje­ce ko­ja po­ha­đa­ju Ni­žu mu­zič­ku ško­lu „Vi­da Ma­tjan” na sak­so­fo­nu, kla­ri­ne­tu i tru­bi, ko­ja su volj­na da uče uz sta­ri­je čla­no­ve. Me­đu naj­sta­ri­ji­ma su Ivi­ca Bi­sku­po­vić, ba­ri­ton (bom­bar­di­na) i Ran­ko Vu­ka­ši­no­vić, bub­nje­vi, ka­že hor­ni­sta Da­rio Kri­vo­ka­pić, di­ri­gent.
U or­ke­stru već go­di­na­ma, od škol­skih da­na, pa i sad kao pre­da­va­či u mu­zič­koj ško­li, na­stu­pa­ju pro­fe­so­ri­ce fla­u­te Ta­ma­ra Kne­že­vić, An­drea Živ­ko­vić i An­ge­la Mi­ju­ško­vić, Sa­ra La­ki­če­vić, tru­ba, kao i Ti­ho­mir Bi­sku­po­vić, truba, iz Voj­nog or­ke­stra u Pod­go­ri­ci, svi ro­dom iz Ko­to­ra. Tu su i go­stu­ju­ći mu­zi­ča­ri: Mar­ko Me­dić, kla­ri­net, tru­ba­či Sa­va Raj­ko­vić, Ste­fan Ste­še­vić, Sa­vo Če­la­no­vić, La­zo Vu­ka­so­vić i Mi­loš Ra­do­njić, trom­bo­ni­sta Me­ša Ke­ro­vić i Ma­ša Tu­lić – hor­na, svi čla­no­vi Sim­fo­nij­skog or­ke­stra Cr­ne Go­re.
– Ve­li­ka je čast i za­do­volj­stvo da u go­di­ni ju­bi­le­ja ka­da Grad­ska mu­zi­ka Ko­tor pro­sla­vlja 175 go­di­na ra­da i po­sto­ja­nja, ovaj or­ke­star uče­stvu­je na otva­ra­nju Don Bran­ko­vih da­na mu­zi­ke, za­jed­no sa fe­sti­val­skim or­ke­strom Ko­to­rAr­ta, po­go­to­vo na te­mu Ko­la Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, ko­je se­že u na­še ko­ri­je­ne i pred­sta­vlja me­lo­di­ju ko­ja je ne­što po­seb­no za sva­kog Ko­to­ra­ni­na/Ko­to­ran­ku. Ovaj or­ke­star ima ja­ko bo­ga­tu isto­ri­ju: svi­ra­li smo naj­ve­ćim svjet­skim lič­no­sti­ma, od 1842. go­di­ne i Nje­go­šu i kra­lju Ni­ko­li, kra­lji­ci Be­a­tri­si, kra­lju Ula­fu, Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu, `67. smo do­bi­li i Or­den za­slu­ga za na­rod sa sre­br­nim zra­ci­ma, to je sve dio na­še bi­o­gra­fi­je, na­gla­si­la je Da­ni­je­la Vu­lo­vić, čla­ni­ca Grad­ske mu­zi­ke Ko­tor. Or­ke­star re­dov­no na­stu­pa sa Bo­kelj­skom mor­na­ri­com na pro­sla­vi Tri­pun­da­na i Sa­vin­da­na, 26. ju­na za Dan Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, za Dan op­šti­ne Ko­tor, a ra­ni­je i u sa­rad­nji sa Tu­ri­stič­kom or­ga­ni­za­ci­jom Ko­tor.
– Ve­li­ka je ovo tra­di­ci­ja, ko­ja je uspje­la da se oču­va u te­škim vre­me­ni­ma. Osta­lo je pet or­ke­sta­ra grad­skih mu­zi­ka u Cr­noj Go­ri. Ovo je ob­na­vlja­nje oku­plja­nja grad­skih mu­zi­ka, obi­čaj ko­ji je po­sto­jao pri­je 30-ak go­di­na, a mi smo u Đe­no­vi­ći­ma pri­je če­ti­ri go­di­ne po­no­vo po­kre­nu­li ova­kve su­sre­te. Dvi­je go­di­ne smo fi­nan­si­ra­li ta oku­plja­nja, a za­tim je to sta­lo. Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja nas je naj­vi­še po­dr­ža­va­la, kao i Op­šti­na Her­ceg No­vi, ko­ja tre­ba da na­đe svoj in­te­res u raz­vo­ju kul­tu­re – mi smo uvi­jek ne­za­do­volj­ni, a oni ne­ma­ju pa­ra, ka­že Mir­ko Mu­stur, pred­sjed­nik Mje­sne mu­zi­ke Đe­no­vi­ći. Bu­dvan­skom i đe­no­vić­kom mu­zi­kom di­ri­go­vao je Alek­san­dar Sa­ša Man­dić. Za­do­volj­stvo je di­ri­go­va­ti or­ke­strom u ko­me svi­ra­ju lju­di ko­ji vo­le da se ba­ve mu­zi­kom, ka­že pro­fe­so­ri­ca Ne­vi­la Kla­kor, ko­ja je di­ri­go­va­la Ti­vat­skom grad­skom mu­zi­kom, umje­sto Mar­ti­ne Vuk­sa­no­vić.
– Kad vi­di­te vo­lju sa ko­jom svi­ra čo­vjek od 70, 80 go­di­na, ko­ji se kao ma­lo di­je­te ve­se­li sva­koj pro­bi, pa i dru­že­nje po­sli­je pro­ba – to je kva­li­tet ko­ji tre­ba sa­ču­va­ti, obo­ga­ti­ti i na­u­či­ti mla­de da na­sta­ve ta­ko da ra­de, ka­že Kla­kor i do­da­je da je lje­ti naj­te­že da se oku­pe – ras­pust je, go­di­šnji od­mo­ri, ali kad se na­stu­pa na go­di­šnjem kon­cer­tu, uvi­jek bu­de 45-50 čla­no­va. Bo­ris Lan­ce­ro­ti, pred­sjed­nik Gla­zbe­no-pro­svjet­nog dru­štva Ti­vat pod­sje­ća da je Ko­tor ra­ni­je imao ne­ko­li­ko or­ke­sta­ra – Grad­sku mu­zi­ku, Ška­ljar­sku mu­zi­ku, kao i Voj­ni or­ke­star, „mi­je­nja­lo se to kroz de­ce­ni­je jer lju­di se mi­je­nja­ju, pu­tu­ju, sta­re i ra­đa­ju se”.
– Ra­du­je me ovaj obi­čaj da sve mu­zi­ke ko­je su ži­ve do­đu „na če­stit­ku” or­ke­stru ko­ji sla­vi ju­bi­lej, kao što smo to pro­šle go­di­ne ura­di­li za Grad­sku mu­zi­ku Bu­dve. No­ćas je bi­lo 120 lju­di ko­ji su svi­ra­li, to je sve što Cr­na Go­ra ima – ovih pet or­ke­sta­ra, a bi­lo ih je u Ba­ru, Ce­ti­nju, Nik­ši­ću, Pod­go­ri­ci – njih vi­še ne­ma. Mi smo odr­ža­li tu tra­di­ci­ju du­vač­kih in­stru­me­na­ta, na osno­vu ko­je je osno­va­na naj­pri­je ni­ža mu­zič­ka ško­la u Tiv­tu, a pri­je če­ti­ri go­di­ne i sred­nja, ko­ja je do­bi­la spe­ci­ja­li­za­ci­ju za du­va­če. Ali, pri­si­lje­ni smo da se re­gi­stru­je­mo kao ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je. Bi­li smo ra­ni­je „udru­že­nje gra­đa­na”, što je do­sta lo­še ri­je­še­no, jer mi ne­ma­mo ve­ze sa tim or­ga­ni­za­ci­ja­ma za ko­je je i ra­đen za­kon. Ima­mo ne­ke ži­ro-ra­ču­ne, „pro­si­mo pa­re” od Op­šti­ne pa do naj­ma­njeg ka­fi­ća i tr­go­vi­ne. Naš or­ke­star ima 50 lju­di, ali na­stu­pi­lo je njih 16. Uni­šta­va nas ukup­na eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja – na­ših 15 čla­no­va ra­di na aero­dro­mu, de­se­to­ro u Por­to Mon­te­ne­gru, do 22-23 ča­sa i oni ne mo­gu do­ći, ka­že Lan­ce­ro­ti.
Pred­sjed­nik Skup­šti­ne Grad­ske mu­zi­ke Bu­dva Mar­ko Mar­ko­vić pri­mje­ću­je da se mla­di in­te­re­su­ju za član­stvo, a glav­na mo­ti­va­ci­ja im je lju­bav pre­ma mu­zi­ci. To su klin­ci ko­ji su sti­ca­li obra­zo­va­nje u ni­žoj mu­zič­koj ško­li, a Grad­ska mu­zi­ka Bu­dva im da­je pri­li­ku da svi­ra­ju sa ve­li­kim or­ke­strom, što je dra­go­cje­no is­ku­stvo za sva­kog mu­zi­ča­ra. Bu­dva­ni su pro­šle go­di­ne ta­ko­đe sla­vi­li ju­bi­lej (110 go­di­na), ka­da su se isto ta­ko oku­pi­li „brat­ski” or­ke­stri.
Op­šti­na Ko­tor je u od­no­su na zad­njih de­set go­di­na tri­pli­ci­ra­la bu­džet Grad­ske mu­zi­ke, od is­pod dvi­je hi­lja­de eura do­šla je na vi­še od de­set hi­lja­da eura go­di­šnje, što do­volj­no go­vo­ri o zna­ča­ju ko­ji joj lo­kal­na za­jed­ni­ca pri­da­je.
M.D.Po­po­vić


U or­ke­stru s ko­lje­na na ko­lje­no

Kla­ri­ne­ti­sta Da­mjan Be­go­vić imao je svo­ju so­lo di­o­ni­cu. Ni­žu mu­zič­ku ško­lu za­vr­šio je u Ko­to­ru, a sred­nju mu­zič­ku u Be­o­gra­du, di­plo­mi­rao je na Aka­de­mi­ji u Lju­blja­ni 2014. go­di­ne, te se usa­vr­ša­vao u Švaj­car­skoj. Tre­nut­no je pri­prav­nik u Cr­no­gor­skom sim­fo­nij­skom or­ke­stru. Od­ra­stao je uz Grad­sku mu­zi­ku Ko­tor, s ob­zi­rom na to da je i nje­gov otac Vla­di­mir Be­go­vić bio du­gi niz go­di­na di­ri­gent Grad­ske mu­zi­ke.
– Za­vo­lio sam kla­ri­net pre­ko ta­te, on je svi­rao kla­ri­net. Ge­ne­ral­no, ni­sam bio ne­ki lju­bi­telj mu­zi­ke dok me on ni­je uveo u taj svi­jet. Otac je dr­žao ko­lek­tiv na oku­pu i kao dio tog or­ke­stra osje­ćao sam se is­pu­nje­no, te se uvi­jek ra­do vra­ćam da svi­ram u or­ke­stru, kad god mi to oba­ve­ze do­zvo­lja­va­ju, ka­zao je Be­go­vić.


Pet li­me­nih or­ke­sta­ra u ci­je­loj Cr­noj Go­ri

– Ovo je div­no dru­že­nje, nje­go­va­nje pri­ja­telj­sta­va ko­ja tra­ju pre­ko 30 go­di­na. Svo­je­vre­me­no smo za­jed­no svi­ra­li u tri mu­zi­ke – Bu­dva, Ti­vat i Ko­tor ima­li su ču­ve­ne no­vo­go­di­šnje kon­cer­te, a pri­je 40 go­di­na, pri­je ze­mljo­tre­sa, ima­li smo Smo­tru svih grad­skih mu­zi­ka Cr­ne Go­re u Tiv­tu, to je re­dov­no bi­lo u ju­lu mje­se­cu, ka­že je­dan od naj­sta­ri­jih uče­sni­ka, 78-go­di­šnji Vo­jo Svi­tli­ca, bas (tu­ba), ko­ji u Grad­skoj mu­zi­ci Bu­dve u kon­ti­nu­i­te­tu svi­ra 64 go­di­ne. Ti­vat­ska grad­ska mu­zi­ka ima 108 go­di­na (osno­va­na 1909. go­di­ne), Bu­dvan­ska 111 (osno­va­na 1907.), Her­ceg­nov­ska je ne­dav­no sla­vi­la 130 go­di­na (osno­va­na 1884. go­di­ne), a Grad­ska mu­zi­ka Đe­no­vi­ća za dvi­je go­di­ne će sla­vi­ti 100 go­di­na (osno­va­na 1919.)